Dalmacija, Hvarska pjaca.
Lokalna šinjorina jednom šjoru: "A što se nisi jooovio, cila je potera bila za tebon."
Rano popodne. Sunce, zrikavci, borovi i miris smole. Po koji galeb. Topao kamen. More. Čkiljim i pokušavam da izoštrim, da pronađem linijicu spajanja mora i neba. Kažu da ako linije nema, more je toplo, isparava i ne vidi se tačna granica. Samo dve nijanse plavog koje se pri dodiru razmazuju i ljudskom oku granicu čine nepostojećom. Muzika tu nije najbitnija, a ako je ima, mora biti u duru. Poželjno je da je govor ponekad nadjača.
Gego i Picigin band i pomenuta Hvarska pjaca
Već smo se navikli na lokalni govor i obogatili znanje iz Slavistike: Shomazgoon [šomazguun], tako tamo kažu "Show must go on"!
Odlične su i za prvu fazu povratka posle mora. Kancelarija, papiri, zadaci se gomilaju, a vama se samo u glavi vrti rečenica "a ca je ovo judi, a ca je ovo". I posle toga samo od sebe iz vas izlazi "Dobar don". Posle postanu malo daleke i potrebni su dani da bi se o njima post napravio...
A traganje za muzikom se nastavlja. O tome, uskoro.
