Moj deda nije znao tačnu godinu svog rođenja, ali je znao šta ga zanima. Rođen negde 1907-1910. pre II svetskog rata bio je učitelj. Početkom rata kao rezervni oficir vojske Kraljevine Jugoslavije je zarobljen i transportovan u logor u Italiji. Tu se našao u društvu koje je govorilo različitim jezicima. Počeo je da uči ruski.
V. Martinović, Sulmona, 2.II 1942. god. Italia
Ono malo što znam je da su zarobljenici svakog dana radili, ali uprkos ratu i nehumanom tretmanu, ipak su dobijali neku siću. Većina ih je trošila na cigare, a mogle su da se kupe i sveske, olovke. Moj deda je uzimao časove od drugih, obrazovanih zarobljenika. Prolazio kroz lekcije koje je zapisivao u svoju svesku. Ne znam koliko mu je vremena trebalo da je celu ispuni, ali u njoj nema ni jedne brlje, niti škrabotine. Sumnjam da je imao i radni sto.
Puškin i Garšin
Nakon par godina, prebačen je u logor Osnabrik u Nemačkoj. Svesku je izgubio, ali znanje nije. Nakon rata zaposlio se kao nastavnik ruskog i predavao ga do penzije.
Svesku je sačuvao njegov prijatelj iz logora i uručio mu je oko 1960. Još uvek je uvijena u papir koji je zapravo bio omotač paketa u kojem je zarobljenicima stigla pomoć preko Crvenog krsta.
Moja sestra poseduje njegov rečničić nemačkog. Takođe ispisan besprekornim rukopisom.
