Poznavanje prirode - popravni

Palo mi na pamet da kupim sebi udžbenik iz biologije, ionako sve manje čitam beletristiku. Uživala bih u sam-svoj-national-geographer tripu i prevazišla probleme poput napada biljnih vaši na orhideju!  (Onih vaši koje stižu niotkud do dnevne sobe, zaobilaze raznu boraniju na koju već sumnjam da se sama zaliva, i prkosno mi se keze s orhideje) 

Dakle sam svoj istraživač - amater (bez smejanja, molim, stvar je ozbiljna), prilažem sledeće rezultate rada. 


Noćne šumadijske ptice: Redovno se domunđavaju o raznim temama, pre svega sunčanim danima i prijatnim gnezdima: jedna cvrkutne osnovnu temu, a ona s drugog kraja šume uzvrati malom varijacijom:

Bršljen na našem seoskom prozoru: Mravi se hrane materijom koju biljne vaši proizvode, uz to vode računa o biljnim vašima i po potrebi ih prenose s biljke na biljku...

Majsko jutro: Pre nego što postane leptir, gusenica upoznaje teksturu jednog stabla...

Stapanje s okolinom 1: Puž ljubi kamen

Stapanje s okolinom 2: Puž koji još nije pronašao svoj kamen

Majsko veče: Dve jedinke buba mare na listu đula

Majsko jutro: Dve jedinke na cvetu đula

Sad mi se čini da su veličanstven posao obavile vaši da bi stigle do moje orhideje. A da ni orhideje nisu naivne otkriva  Majkl Polan, pročitajte ovde.

A ja, odoh da biram udžbenik. Nema školske godine, ocena, pa polako, da vidim šta sam sve propustila.

Putovanja i njihovi počeci

Dok se spremamo za more, ushićenje nekako uspevam da kanališem novim plejlistama. Ali ovoliko sunca nakon ledenih meseci u četiri zida - predajem se: dangubovićke radnje kao što su premotovanje lične istorije putovanja mogu da počnu!

Najranije sećanje na putovanje počinje na selu. Takozvana švapska  kuća, drvena ljuljaška, veliko dvorište, ali i prvi susret sa spoljnim svetom u kom svi osim nas rade samo jednu stvar: voze se na svojim prikolicama dok im vetar duva kroz kosu. Prikolicu, niti kakav kabriolet, nismo imali. A bila je to takva prilika: vojvođanski putevi, beskrajnost njiva i neba! 

Mi smo imali smo tek golfa koji je svud sa sobom nosio zaparu ravnice, čak i na najdalje destinacije do kojih smo stizali. Sve to praćeno Nilom Jangom. O, kakvi dosadni sati, oko mene samo jedan te isti usijani asfalt i titraji dalekih prikaza od automobila, a ja gledam u svoj nos i pitam se da li će on tu biti stalno.

Prošlo je tako četiri-pet godina dok nismo stali da napravimo pauzu u Beogradu. Ćale je, ne znam šta hteo, a naleteo je na Terazijama na muzičku radnju. Bila je to za njega velika radost, a ispostaviće se i za mene. Prestala sam da zavidim seljanima na vetru u kosi, jer She's a Mystery, You Got It i Crying su bile bolje od toga. Pred dostojanstvom i svečanošću Roja Orbisona ništa nije imalo šanse.

1991. gledali smo neki njegov snimak na TV-u i tata je rekao: "Čoveče ovaj Roj se uopšte ne menja". Jedva sam dočekala da budem pametnija i informisanija od roditelja i da se osvetim za onog Nila Janga: "Ha,ha pa kad je umro još pre par godina, naravno da se ne menja!"

Sad shvatam koliko je bio u pravu. R. Orbison je nepromenljiv, ostaje kao veliko, široko nebo, sunce, vetar u kosi, miris njive, more...

                       
                           

TRAŽI SE: Addition by Substraction

Moj post od 12.05. pod naslovom "Addition by Substraction" nestao je bestraga. Ostao mi naslov i par fotki. Ako ga neko kojim ludim slučajem ima, molim najlepše nek mi ga pošalje na jas.todorovic@gmail.com

Hvala.

IMMORTAL BACH

Mirni dani i mixing part

Kad su me prvi put odveli u Elixir Bar odlepila sam od sreće. Pila sam i pre toga slične koktele, magrarite jednake brdu svežih malina, šargarepe s paprikama i razne slične ludorije, ali bio je sumoran i stresa pun zimski dan, a ja nikad u Beogradu i na jednom mestu nisam našla toliko mirisa i ukusa. (ovde kao da je počela pesma).

                       

Đumbir i strukovi sveže nane, maline, zelene jabuke, cvekla... Jedva sam se suzdržala i poručila samo jednu kombinaciju, ali avaj, ipak sam na kraju popila dve :)) za pola sata.

Ipak, dorćolski bar mi nije blizu, a dok stignem do Ušća, naručim platim, obavezno mi skrene pažnju neka Sephora ili Women's Secret, te izađem odatle s vrtoglavicom i dilemama, a istrošeni šoping mol vazduh usisa radost i entuzijazam iz mog bića.

Onda shvatim da moja Bosch seckalica  od kupovine na pijaci čini čuda!

Proleće i leto obožavam zbog svežih jagoda i nane, bosiljka, žalfije, mmm. Posle bolonjeza s mrvom kozjeg sira začinjenog travkama i crnim vinom, skačem na buket sveže nane i delam. 

Meni važan sastojak br. 1 je koren đumbira, a br. 2 koren celera - oba sveži! Pa onda, maline, ribizle, višnje, borovnice, kupine, jabuka, a u zahtevnijim danima ide i banana. Količina i odnos zavise od raspoloženja i dostupnosti namirnica.

Voćkice i začine natapam i puštam da odstoje u vodi (kažu da je dobro i da "skida" pesticide).

... kad prođe dovoljno vremena i vrati se drhtavica i glad za vitaminima, samo hop, sve u seckalicu...

... i za manje od minuta rezultat je tu!

Do sada je kroz pomenutu seckalicu prošlo sve voće i povrće (dobro, nije luk) koje bi mi palo pod ruku, ali crveno voće mi je neprevaziđeno. Ipak, postoje razni dani, raspoloženja i ukusi! 

A dok se proleće još ne zahukta i zamrzivač prosečne BG radnje nudi sasvim dovoljno. 

Cheers!