Putovanja i njihovi počeci

Dok se spremamo za more, ushićenje nekako uspevam da kanališem novim plejlistama. Ali ovoliko sunca nakon ledenih meseci u četiri zida - predajem se: dangubovićke radnje kao što su premotovanje lične istorije putovanja mogu da počnu!

Najranije sećanje na putovanje počinje na selu. Takozvana švapska  kuća, drvena ljuljaška, veliko dvorište, ali i prvi susret sa spoljnim svetom u kom svi osim nas rade samo jednu stvar: voze se na svojim prikolicama dok im vetar duva kroz kosu. Prikolicu, niti kakav kabriolet, nismo imali. A bila je to takva prilika: vojvođanski putevi, beskrajnost njiva i neba! 

Mi smo imali smo tek golfa koji je svud sa sobom nosio zaparu ravnice, čak i na najdalje destinacije do kojih smo stizali. Sve to praćeno Nilom Jangom. O, kakvi dosadni sati, oko mene samo jedan te isti usijani asfalt i titraji dalekih prikaza od automobila, a ja gledam u svoj nos i pitam se da li će on tu biti stalno.

Prošlo je tako četiri-pet godina dok nismo stali da napravimo pauzu u Beogradu. Ćale je, ne znam šta hteo, a naleteo je na Terazijama na muzičku radnju. Bila je to za njega velika radost, a ispostaviće se i za mene. Prestala sam da zavidim seljanima na vetru u kosi, jer She's a Mystery, You Got It i Crying su bile bolje od toga. Pred dostojanstvom i svečanošću Roja Orbisona ništa nije imalo šanse.

1991. gledali smo neki njegov snimak na TV-u i tata je rekao: "Čoveče ovaj Roj se uopšte ne menja". Jedva sam dočekala da budem pametnija i informisanija od roditelja i da se osvetim za onog Nila Janga: "Ha,ha pa kad je umro još pre par godina, naravno da se ne menja!"

Sad shvatam koliko je bio u pravu. R. Orbison je nepromenljiv, ostaje kao veliko, široko nebo, sunce, vetar u kosi, miris njive, more...

                       
                           

SOUNDTRACK FOR SUMMER pt. 2

Dalmacija, Hvarska pjaca. 

Lokalna šinjorina jednom šjoru: "A što se nisi jooovio, cila je potera bila za tebon."

Rano popodne. Sunce, zrikavci, borovi i miris smole. Po koji galeb. Topao kamen. More. Čkiljim i pokušavam da izoštrim, da pronađem linijicu spajanja mora i neba. Kažu da ako linije nema, more je toplo, isparava i ne vidi se tačna granica. Samo dve nijanse plavog koje se pri dodiru razmazuju i ljudskom oku granicu čine nepostojećom. Muzika tu nije najbitnija, a ako je ima, mora biti u duru. Poželjno je da je govor ponekad nadjača. 

Gego i Picigin band i pomenuta Hvarska pjaca

   

                                            

Već smo se navikli na lokalni govor i obogatili znanje iz Slavistike:        Shomazgoon [šomazguun], tako tamo kažu "Show must go on"! 

                                            

                                            

Odlične su i za prvu fazu povratka posle mora. Kancelarija, papiri, zadaci se gomilaju, a vama se samo u glavi vrti rečenica "a ca je ovo judi, a ca je ovo". I posle toga samo od sebe iz vas izlazi "Dobar don". Posle postanu malo daleke i potrebni su dani da bi se o njima post napravio...

A traganje za muzikom se nastavlja. O tome, uskoro.

SOUNDTRACK FOR SUMMER

Negde od aprila -  maja krećemo sa skupljanem stvari za "morsku kompilaciju". Do juna kompilacija već ima tri nastavka a do jula smo ih sva tri naučili napamet. Krajem jula odmor počinje, i crkavamo od sreće jer: 
1) domoći ćemo se plaže
2) idemo pravo u nepoznatu muzičku radnju, i pazarimo lokalne specijalitete!!!
Evo našeg prošlogodišnjeg pazara:


Suzana Horvat - hr Nora Džons

                                                                                                                                                                        

                               


DeTour - dok ne nađem bolji opis - ženski darkvudi

 

Stampedo - kad napamet znate baš sve, sve od JINX-a

Valerija Nikolovska i Kristijan Beluhan - bili su na popustu a ispali veliko otkriće:

  

 

Tek sad shvatam koliko smo otežali naše prtljage u povratku, ima toga još!!!