Dok se spremamo za more, ushićenje nekako uspevam da kanališem novim plejlistama. Ali ovoliko sunca nakon ledenih meseci u četiri zida - predajem se: dangubovićke radnje kao što su premotovanje lične istorije putovanja mogu da počnu!
Najranije sećanje na putovanje počinje na selu. Takozvana švapska kuća, drvena ljuljaška, veliko dvorište, ali i prvi susret sa spoljnim svetom u kom svi osim nas rade samo jednu stvar: voze se na svojim prikolicama dok im vetar duva kroz kosu. Prikolicu, niti kakav kabriolet, nismo imali. A bila je to takva prilika: vojvođanski putevi, beskrajnost njiva i neba!
Mi smo imali smo tek golfa koji je svud sa sobom nosio zaparu ravnice, čak i na najdalje destinacije do kojih smo stizali. Sve to praćeno Nilom Jangom. O, kakvi dosadni sati, oko mene samo jedan te isti usijani asfalt i titraji dalekih prikaza od automobila, a ja gledam u svoj nos i pitam se da li će on tu biti stalno. Prošlo je tako četiri-pet godina dok nismo stali da napravimo pauzu u Beogradu. Ćale je, ne znam šta hteo, a naleteo je na Terazijama na muzičku radnju. Bila je to za njega velika radost, a ispostaviće se i za mene. Prestala sam da zavidim seljanima na vetru u kosi, jer She's a Mystery, You Got It i Crying su bile bolje od toga. Pred dostojanstvom i svečanošću Roja Orbisona ništa nije imalo šanse. 1991. gledali smo neki njegov snimak na TV-u i tata je rekao: "Čoveče ovaj Roj se uopšte ne menja". Jedva sam dočekala da budem pametnija i informisanija od roditelja i da se osvetim za onog Nila Janga: "Ha,ha pa kad je umro još pre par godina, naravno da se ne menja!" Sad shvatam koliko je bio u pravu. R. Orbison je nepromenljiv, ostaje kao veliko, široko nebo, sunce, vetar u kosi, miris njive, more...
Nedavno sam čula da Jugotonu u Nušićevoj slabo ide. Ako se zatvore, neće me utešiti ni da se umesto njih tu pojavi Virgin records na par spratova. Pominjala sam potragu za muzikom posle odmora i uloga baš te BG radnje u Nušićevoj je posebna. Naime, moji su se preci (osim tate) ložili na San Remo. Išli su kod prijatelja koji imaju tv, sve zbog festivala. Onda je naišla izložba fotografija nezvanično nazvanog Italijanskog neorealizma gde sam videla fotku Ernesta Fantozzia i oprostila familiji. Pogledajte samo te poze.
A još kad je Bubiša Simić na Popboksu objasnio, priznala sam sebi, primila sam se. Računam da je to sanremovanje ipak moralo ući i u moj genetski zapis.
Da pređem na stvar, postoji ta hrvatska šansona i tu je gotovo sve napisao Zdenko Runjić, umro je u ne baš dubokoj starosti i njemu u čast se krajem leta posvećuju koncerti. Traganje za dobrim obradama tih nekih tralala hitova me čini srećnom. Evo nekih:
DeTour
Tamara Obrovac
Maja Posavec (DeTour) i Darko Rundek
Massimo, kakva večernja idila
A onda skok u te 50e, 60e, u kompilaciji zvuk 60ih, reizdao Jugoton.
Beti Jurković
Đorđe Marjanović
Zafir Hadžimanov (odolite paklenom
violinskom ključu i prepustite se pesmi)
I još je tu tušt i tma: albumi naših pradavnih rokera koji su pevali na engleskom, a da ga uopšte ne razumeju, već teraju po sluhu, a dmah iza njih boks-set Idola.
Ima u Jugotonu svega i svačega što ne opterećuje život. Štaviše postaje njegov neizostavni deo. I to onih boljih dana...
Lokalna šinjorina jednom šjoru: "A što se nisi jooovio, cila je potera bila za tebon."
Rano popodne. Sunce, zrikavci, borovi i miris smole. Po koji galeb. Topao kamen. More. Čkiljim i pokušavam da izoštrim, da pronađem linijicu spajanja mora i neba. Kažu da ako linije nema, more je toplo, isparava i ne vidi se tačna granica. Samo dve nijanse plavog koje se pri dodiru razmazuju i ljudskom oku granicu čine nepostojećom. Muzika tu nije najbitnija, a ako je ima, mora biti u duru. Poželjno je da je govor ponekad nadjača.
Gego i Picigin band i pomenuta Hvarska pjaca
Već smo se navikli na lokalni govor i obogatili znanje iz Slavistike:Shomazgoon [šomazguun], tako tamo kažu "Show must go on"!
Odlične su i za prvu fazu povratka posle mora. Kancelarija, papiri, zadaci se gomilaju, a vama se samo u glavi vrti rečenica "a ca je ovo judi, a ca je ovo". I posle toga samo od sebe iz vas izlazi "Dobar don". Posle postanu malo daleke i potrebni su dani da bi se o njima post napravio...
A traganje za muzikom se nastavlja. O tome, uskoro.
Negde od aprila - maja krećemo sa skupljanem stvari za "morsku kompilaciju". Do juna kompilacija već ima tri nastavka a do jula smo ih sva tri naučili napamet. Krajem jula odmor počinje, i crkavamo od sreće jer: 1) domoći ćemo se plaže 2) idemo pravo u nepoznatu muzičku radnju, i pazarimo lokalne specijalitete!!! Evo našeg prošlogodišnjeg pazara:
Suzana Horvat - hr Nora Džons
DeTour - dok ne nađem bolji opis - ženski darkvudi
Stampedo - kad napamet znate baš sve, sve od JINX-a
Valerija Nikolovska i Kristijan Beluhan - bili su na popustu a ispali veliko otkriće:
Tek sad shvatam koliko smo otežali naše prtljage u povratku, ima toga još!!!
